MAQOLALAR
Rubrika tili:
Barchasi
Русский
English
Türkçe
O'zbekcha
Azərbaycan
Тоҷикӣ
Deutsch
Français
Barchasi
- HAMID ARASLINING NAVOIYSHUNOSLIK FAOLIYATI AZE
- Əlişir Nəvai və Fəxrinin əsərlərinin müqayisəli təhlili AZE
- Manuscripts of Alishir Navai’s works at the İnstituteof Manuscripts named after Mahammad Fuzuli of ANAS AZE
- Nizami ənənələrinin türk ədəbiyyatında yayılmasındaƏlişir Nəvainin rolu AZE
- Əlişir Nəvai – dilçi-türkoloq AZE
- Nəvai yurdunun şan-şöhrəti AZE
- “Şeyx Sənan” mövzusunun yayılma trayektoriyası: Əlişir Nəvai AZE
- Əlişir Nəvainin yaradıcılığında milli birlik idealı AZE
- Nizami və Nəvai yaradıcılığında Fərhad surəti AZE
- Əlişir Nəvainin hikmətləri AZE
- Nizami xəzinəsi və Nəvai heyrəti AZE
- Əlişir Nəvai əsərlərinin Almaniyada tədqiqi AZE
- Yevgeni Bertelsin Əlişir Nəvai irsininöyrənilməsinə töhfəsi AZE
- Əlişir Nəvai yaradıcılığındaNizami Gəncəvi şəxsiyyətinə baxış AZE
- Rıza Nur RUS
- MAHTUMQULI FIROQIY VA ALISHER NAVOIY AZE
- ALISHER NAVOIY OBRAZI JANNAT NAG‘IYEVA TADQIQOTLARIDA AZE
- SALAFLAR VA XALAFLAR: NAVOIY VA FUZULIY AZE
- ALISHER NAVOIY VA OZARBAYJON AZE
- ГЕРМАНИЯДА НАВОИЙШУНОСЛИК GER
- YASIN SHEN. BOBURNOMA”GA KO‘RA ALISHER NAVOIY TUR
- HASAN ALI ESIR. SONGUL KARAJA. UCH SO’FI TABAQOT KITOBINING MUQOYASASI: TUR
- When Aesthetics Is Ethics, Forging Adab throughLiterary Imitation FRC
- What is at Stake in the Frame Story? ATimurid Reshapingof the Romance of Bahrām Gūr FRC
- Timurid Accounts of Ascension (miʿrāj) in Türkī FRC
- NAWĀ’Ī’SKHAMSA IN THE LIGHT OF TIMURID CULTURAL POLICIES FRC
- О ПЕРЕВОДАХ ПРОИЗВЕДЕНИЙ АЛИШЕРА НАВОИ НА АЗЕРБАЙДЖАНСКИЙ ЯЗЫК AZE
- Deniz Erchavush. Alisher Navoiy. “Majolis-un nafois”. Nashr — Naji To’qmoq TUR
- Самойлович А.Н. Эмир Али-Шир Наваи. Сравнительное изучение двух языков: Фарсидского и Тюркского. Собрал и переложил на Туркменский язык А. Куль-Мухамедов // Мир-Али-Шир Сборник к пятисотлетию со дня рождения. – Издательство: А.Н, 1928, С. 172-174. RUS
- Самойлович А.Н. К истории литературного средазиатско-Турецкого языка // Мир-Али-Шир. Сборник к пятисотлетию со дня рождения Издательство А.Н, 1928, С. 1-28. RUS
- NİZAMİ VƏ NƏVAİ İRSİNİNMİF VƏ FOLKLORQAYNAQLARI AZE
- AZƏRBAYCAN-ÖZBƏK ƏDƏBİ ƏLAQƏLƏRİXÜSUSİ BURAXILIŞ. AZE
- Alisher Navoiy xorijlik olimlar nigohida RUS
- Amir Alisher Navoiy va Ozarbayjon AZE
- Hamid Araslining navoiyshunoslik faoliyati UZB
- Kubra GURSOY. “Gʻaroyib us-sigʻar” devonidagi –gan, -kan vazifadosh fe’l shakllarining soʻz tuzishdagi vazifalari haqida TUR
- Pinar CHELIK O’NAL. RENE GERARDNING UCHBURCHAK ORZU MODELIGA KOʻRA NIZOMIYNING “XUSRAV VA SHIRIN” VA NAVOIYNING “FARHOD VA SHIRIN” MASNAVIY DOSTONLARIDA XUSRAV VA FARHODNING MANZIL-MAKONI TUR
- Mehmet KAHRAMAN. NAVOIY VA ROMAN TUR
- Bilge SEYİDOGLU. “FARHOD VA SHIRIN” TUR
- Nuray Tamir. «Guzin Tural. AMIR NIZOMIDDIN ALISHER NAVOIY XAMSASINING TOʻRTINCHI DOSTONI – “SAB’AYI SAYYOR” (YETTI SAYYOH) DOSTONI» TUR
- Hasan Ali Asir. BURSALIK LOMIY CHALABIYNING “FARHOD VA SHIRIN” ASARI BILAN ALISHER NAVOIY “FARHOD VA SHIRIN”ININING MUQOYASASI. TUR
- Jamol Oqsu. ALISHER NAVOIYDA MAVLONO LUTFIY TA’SIRI (MUSAMMATLAR) TUR
- Kazım KO’KTEKİN. Alisher Navoiy turkiy til homiysi sifatida/Turkiy tilga bo’lgan munosabati TUR
- Туба Ўнат Чақирўғли. Алишер Навоийнинг соқийномасида тасаввуф излари TUR
- Ридвон Ўзтурк. Алишер Навоийнинг тили ҳақида. TUR
- Серпил Сўйдан. Алишер Навоийнинг «Лайли ва Мажнун» достонидаги вербал сўзлар. TUR
- Алижон Гўзал. Алишер Навоийнинг форсий ва «Ғаройибус сиғар» девонларидаги рубоийлар муқоясаси TUR
- Лира Майрамбек қизи. Алишер Навоийнинг асарларида мусиқа атамалари мисолида темурийларда мусиқа TUR
- Kubra Gursoy. “Gʻaroyib us-sigʻar” devonidagi –gan, -kan vazifadosh fe’l shakllarining soʻz tuzishdagi vazifalari haqida. Maqola TUR
- Насафийнинг «Ақоид» асарининг Алишер Навоийга нисбат берилган шеърий таржимаси TUR
- Ҳанифа Гезер. «Мажолисун нафоис» икки нусхасининг сўз бойлиги жиҳатидан муқоясаси.
- Алия Йилмаз. Алишер Навоийнинг «Ғаройибус сиғар» девонидаги мақоллар (мақола) TUR
- Ойша Ҳилол Қалқонделен. Навоийнинг форсча шеърларида Ҳофиз таъсири TUR
- Иброҳим Оқйўл. Навоий билан Фузулийнинг «Лайли ва Мажнун» асарларининг шакл ва мавзу жиҳатидан муқоясаси
- Лира Майрамбек қизи. Алишер Навоий асарларида маданий сўз бойлиги. Кесит нашриёти, Истанбул-2022. TUR
- Нурсел Ўздарендели. Алишер Навоий асарларида турк тушунчаси. TUR
- Мислина Дардийўқ. Алишер Навоийнинг туркий девонларида махсус қушлар TUR
- ҒОЛИБ ГУНЕР, МУЗАФФАР СОЗ. АЛИШЕР НАВОИЙНИНГ АСАРЛАРИДА «СУР-» ФЕЪЛИНИНГ СЕМАНТИК ҚАМРОВИГА ДОИР ТАДҚИҚОТ TUR
- Абдулла Алилий. Алишер Навоийнинг адабий шахсияти ва асарлари TUR
- Юсуф Четиндоғ. Алишер Навоийнинг ғарб туркийлар девон адабиётига таъсири (16 аср охиригача) TUR
- Ойшахон Денгиз Абик. Алишер Навоийнинг рисолалари: «Тарихи анбиё ва ҳукамо», «Тарихи мулуки ажам», «Муншаот» (матн, грамматикал кўрсатгич, луғат). UZB
- Алишер Навоий. Садди Искандарий. Матн-тадқиқот-индекс. Нашрга тайёрловчи Ҳадича Тўрен. UZB
- А.Ҳилол Қалқонделен. «Алишер Навоий форсий девонининг мазмун жиҳатидан тадқиқи». UZB
- Pokiza Yildirim. «Ali Şer Navoiyning «Sadd-i İskandariy» atli asaridagi sifatlovçi fe’llar ve olmoşlar» magistrlik ishi. UZB
- Алишер Навоий. «Лайли ва Мажнун» (грамматик, матн, индекс). Диссертант Улку Челик. RUS
- Селма Эргин. «Алишер Навоий атрофида юзага келган ўзбек ва туркман ривоятлари» докторлик диссертацияси TUR
- Funda TOPRAK. ALİŞER NAVOİYDA JANNAT-JAHANNAM METAFORI (maqola) TUR
- ALISHER NAVOIY IJODIDA NIZOMIY SHAXSIYATI UZB
- YEVGENIY BERTELSNING ALISHER NAVOIY IJODINI O‘RGANISHDAGI O’RNI UZB
- ALISHER NAVOIY IJODINING GERMANIYADA O‘RGANILISHI UZB
- NIZOMIY XAZINASI VA NAVOIY HAYRATLARI UZB
- ALISHER NAVOIY HIKMATLARI UZB
- NIZOMIY VA NAVOIY IJODIDA FARHOD OBRAZI AZE
- ALISHER NAVOIY VA FAXRIY ASARLARINING QIYOSIY TAHLILI UZB
- OZARBAYJON MILLIY ILMLAR AKADEMIYASI MUHAMMAD FUZULIY NOMIDAGI QO‘LYOZMALAR INSTITUTI FONDIDAGI ALISHER NAVOIY QO‘LYOZMALARI XUSUSIDA UZB
- NIZOMIY AN’ANALARINING TURK ADABIYOTIDA YOYILISHIDA ALISHER NAVOIYNING O‘RNI UZB
- ALISHER NAVOIY – TILSHUNOS-TURKOLOG UZB
- “SHAYX SANON” MAVZUSINING TARQALISH TRAEKTORIYASI: ALISHER NAVOIY UZB
- ALISHER NAVOIY IJODIDA MILLIY BIRLIK IDEALI UZB
- MAHTUMQULI FIROQIY VA ALISHER NAVOIY UZB
- ALISHER NAVOIY OBRAZI JANNAT NAG‘IYEVA TADQIQOTLARIDA UZB
- SALAFLAR VA XALAFLAR: NAVOIY VA FUZULIY UZB
- ALISHER NAVOIY VA OZARBAYJON UZB
ГЕРМАНИЯДА НАВОИЙШУНОСЛИК
23.05.2025
Ғарб навоийшунослигияда немис навоийшунослиги алоҳида катта йўналишга эгалиги маълум. Немис адабиётшунослигида шарқ адабиётига, жумладан мутафаккир шоир Алишер Навоий илмий-ижодий меросига ҳамма даврларда қизиқиш бўлган. Германиянинг Берлин, Мюнхен, Дрезден, Лейпциг каби шаҳарларидаги кутубхоналарда Алишер Навоий асарларининг қўлёзма нусхалари, табдиллари, таржималари ва йирик тадқиқотларни учратиш мумкин. Йозеф фон Хаммер Пургштал ( 1774-1856), Теодор Бенфей (1809-1881), Мартин Хартман (1851-1918), Жорг Краембер (1956), Барбара Флемминг(1968), Манфред Готз (1979), Ханна Сохвайде(1974) каби немис немис навоийшуносларининг қимматли тадқиқотлари ўзбек адабиётшунослари томонидан алоҳида эътироф этилган.
Алишер Навоийнинг турли даврларга мансуб “Хамса”, “Лисон ут тайр”, “Мажолис ун нафоис”, “Хамсат ул мутаҳаййирин”, “Маҳбуб ул қулуб”, “Тарихи мулки ажам “ каби асарлари, девонларининг қўлёзма нусхалари, “Махбуб ул қулуб”нинг 1238 ҳижрий йилда кўчирилган ноёб нусхасини Германия кутубхоналаридан топиш мумкин.
Дунё адабиётшуносли ва тилшунослигида Чиғатой номи билан машҳур бўлган ўзбек адабиётидан намуналарда, аввало, Алишер Навоий номи зикр этилган. Шу боис Г.Вамбери(1867) ва М. Хартман томонидан яратилган “Чиғатой тили” дарслигида Навоий асарларидан дастлабки илмий изоҳли таржималар амалга оширилган. Бу сингари эътирофга лойиқ тадқиқотлар талайгина. Аммо ушбу кутубхоналарда нафақат немис, балки дунё навоийшунослигидаги катта-кичик изланишларни жамланганини алоҳида таъкидлаш жоиз.
Германияда кутубхонасидаги Алишер Навоий билан алоқадор асарлар салмоғи ҳайратланарли даражада. Уларда шоир шахсиятига ҳурмат ва ижодиётига муҳаббат яққол кўринади. Чунки кутубхонада тилидан қатъи назар Алишер Навоий ҳақидаги ҳар қандай мерос тўпланган. Уларни бевосита қуйидагича мавзулаштириш мумкин:
- Алишер Навоийнинг ўз асарлари аслияти.
- Шоир асарларининг таржималари.
- Шоир асарларининг замонавий ўзбек тилидаги табдиллари.
- Алишер Навоий шеъриятига шарҳлар.
- Шоир лирик меросидан сараланган асарлар тўплами.
- Алишер Навоийга бағишланган ёки у ҳақида маълумот берувчи тарихий асарлар.
- Алишер Навоийга бағишланган бадиий асарлар.
- Алишер Навоий ҳаёти ва ижодиётига доир илмий тадқиқотлар.
- Шоир асарлари асосида тузилган луғатлар.
- Шоир яшаган давр ва унинг асарларига ишланган миниатюралар.
Аввало, Германиянинг турли шуҳарларидаги навоийшуносликка оид ишларни кўриб, ўзбек навоийшунослигининг ютуқларидан ифтихор тўйиш ҳақиқатдир. Чунки Алишер Навоийнинг барча асарлари 10 жилд, 15 жилд, 20 жилдда нашр қилинган. Натижада, шоир асарларининг мукаммал, тўла асарлар томлиги дунёга келган. Ҳамид Сулаймонов, Порсо Шамсиев, Ойбек, Ғафур Ғулом, Абдуқодир Ҳайитметов, Суйима Ғаниева, Иброҳим Ҳаққул, Сайфиддин Рафиддинов ва ҳоказо кўплаб улуғ олимлар томонидан турли нашрлар амалга оширилган. Кирил ва лотин алифбосидаги мана шу нашрларнинг барчаси немис навоийшунослари кутубхоналарида ҳозирги кунда йиғилган. Биргина асарнинг турли нашрлари, турли тилдаги табдилларининг мавжудлиги атрофлича фикр билдиришга имкон беради. масалан, “Лайли ва МАжнун” достони 1976 йилда Амин Умарий томонидан табдил қилинган. Кейинчалик яна бир неча бор насрий табдил қилинди. Немис кутубхонасидаимконият катта. Ундаги материаллар асосида уларни бемалол биргина асарнинг турли нашрларини қиёсан ўрганиш мумкин.
Бундан ташқари китобхонларнинг талаби ва манфаати мақсадида шоирнинг Хамса достонлари ва “Лисон ут-тайр” достони ҳозирги ўзбек тилига забардаст олим ҳамда ижодкорлар томонидан насрий табдил қилинган. Мана шу нашрларни ҳам Германия кутубхоналарида учратиш мумкин. Алишер Навоий асарлари ҳамма замонларда ҳам арабий ва форсий калималарнинг кўплиги сабабли тушуниш қийин бўлган ва махсус луғатлар тузилган. Порсо Шамсиев бошчилигидаги Алишер Навоий асарларининг изоҳли луғати ҳам немис навоийшунослари учун шоир асарларини ўқиш ва англашда қўлланмалардан бири бўлган. Шу боис мазкур асар ҳам немис кутбхоналари хазинасидан ўрин олган. Ойбек, Миркарим Осим, Исажон Султон сингари ижодкорлар Навоий шахси ва шоирлик фаолиятини ёритувчи бадиий асарлар яратишган. Булар шоирни англаш ва халққа етказишда яна бир услубдир. Бу асарлар ҳам алоҳида қизиқиш уйғотгани шубҳасиз. Турк навоийшунослигида тадқиқотлар ҳам Германия кутубхоналарида кўп учрайди. Миниатюралар ҳам алоҳида тадқиқот мавзусидир.
Немис тадқиқотчилари Навоийнинг ҳаёти, ижодигнигина ўрганиб қолмасдан, унинг адабий шахсияти, халафларига таъсирини ҳам тадқиқ этишган. Масалан, кутубхонадан ўрин олган “Mīr ʿAlīšēr Navāʾī und Aḥmed Paša” асари Sigrid Kleinmichelнинг 1999 йилда нашр этилган асари Алишер Навоийнинг форсий меросининг аҳамияти ва унинг Усмонлилар давлати санъатида тутган ўрнига бағишланган. Султон Боязид I (1481–1512) Навоий ғазалларидан таъсирланиб, шеърий услубда асарлар яратилишини буюргани таъкидланади. Бу даъволар тарихий фактларга асосланган ёки йўқлиги аниқ эмас, аммо муаллиф бу фикрни Усмонли шеъриятининг Навоий ғазалларига яқинлиги билан асослайди. Муаллиф Навоийнинг ижодини таҳлил қилар экан, Усмонли султони Салим I фаолиятини ўрганади. Бунинг сабаби шундаки, Салим I Навоий билан замондош бўлган, форс тилида ёзган шеърлари билан машҳур бўлган ва энг муҳими, адабий танқидчи Латифий унинг Навоий шеъриятидан илҳом олганини тан олган. Германияда Алишер Навоий асарларининг нашри, таржимаси баробарида шакл ва мазмун жиҳатидан ҳам катта изланишлар олиб борилган. Асосийси, дунё навоийшунослигидаги тадқиқотлар жамланган.
4
'ALIŠER NAVĀ'Ī AND THE ČAĠATAY ALPHABET
UMAROV, ERGASH A.
47(1994), 3, Seite 441-444, Enthalten in: Acta Orientalia Academiae Scientiarum Hungaricae
Ališer Navoij asarlarining Istanbul kutubhonalaridagi bezakli ķŭlëzmalari : = Illustrated copies of the works of 'Ali Shir Nava'i in Istanbul libraries = Illjustrirovannye rukopisi proizvedenij Ališera Navoi v bibliotekach Stambula | Алишер Навоий асарларининг Истанбул кутубхоналаридаги безакли қўлёзмалари : = Иллюстрированные рукописи произведений Алишера Навои в библиотеках Стамбула
Lale Uluč Лале Улуч
Uluç, Lâle, Улуч, Лале
2020
Navoij Nasri Nafosati
Sujima Ġanieva
Ġanieva, Sujima
2000
B
14
Ališer Navoij asarlarini kŭčirgan hattotlar : = Kalligrafy proizvedenij Ališera Navoi | Алишер Навоий асарларини кўчирган хаттотлар : = Каллиграфы произведений Алишера Навои
M. Ḩakimov М. Ҳакимов
Ḩakimov, Muhammadžan, Ҳакимов, Мухаммаджан
B
15
Ališer Navoij asarlari tilining izohli luġati : 4 tomlik 4
Ūzbekiston SSR fanlar akademijasi, A. S. Puškin nomidagi til va adabiet instituti Abu Rajhon Berunij nomidagi šarḳšunoslik instituti. [Red.: A. N. Kononov ...]
Kononov, A. N., ʿAlī Šīr Nawāʾī
1985
Hikmatli sŭzlar : šarḳ klassiklari merosidan
Ališer Navoi
ʿAlī Šīr Nawāʾī
1985
20
Sabʺai saje͏̈r
Ališer Navoij. [Nasrga ajlantiruvči Inojat Mahsum]
ʿAlī Šīr Nawāʾī
1977
Навоий асарларининг турли йиллардаги нашрлари жамланган
The makārim al-akhlāq : a treatise on ʿAlīshīr Navāʾī
by Ghiyāth ad-Dīn b. Humām ad-Dīn Muḥammad "Khvāndmīr". Ed. in facs. from the ms. Add. 7669 in the Brit. Museum with an introd. and indices by T. Gandjei
Ḫwāndamīr
1979
Myraly
Ališer Navoi. Ėdebi tajdan išlän: Berdi Kerbabaev
ʿAlī Šīr Nawāʾī
Izbrannoe : v dvuch knigach ; perevod s uzbekskogo
Ališer Navoi
ʿAlī Šīr Nawāʾī
1983
Ališer Navoij asarlariga išlangan rasmlar XV - XIX asrlar : = Miniatjury k proizvedenijam Ališera navoj XV - XIX vekov = Miniatures illustrations of Alisher Navoi's works of the XV - XIXth centuries
[al'bomin tuzuvčilar va sūz boši mualliflari Hamid Sulajmon ...]
ʿAlī Šīr Nawāʾī, Sulajmon, Ḩamid
1982
B
33
Ališer Navoij tuġilganining 550 jiligiga baġišlangan ilmij konferencija︡ tezislari : = Materialy naučno-teoretičeskoj konferencii, posvjaščennoj 550-letiju so dnja poždenija Ališera Navoi | Алишер Навоий туғилганининг 550 йилигига бағишланган илмий конференция тезислари : = Материалы научно-теоретической конференции, посвященной 550-летию со дня рождения Алишера Навои
taḩrir ḩajʺati Ḩ. Aliķulov, T. Mirzaev, Š. Šukurov, A. Ŭrinboev, A. Ḩajitmetov ; tŭplab našrga tajёrlovči Alimulla Ḩabibullaev таҳрир ҳайъати Ҳ. Алиқулов, Т. Мирзаев, Ш. Шукуров, А. Ўринбоев, А. Ҳайитметов ; тўплаб нашрга тайёрловчи Алимулла Ҳабибуллаев
Aliķulov, Ḩajdar, Алиқулов, Ҳаидар
1991
34
Lajli va Mažnun
Ališer Navoij. [Nasrij bae͏̈nni tuzuvčilar Amin Umarij ...]
ʿAlī Šīr Nawāʾī
1976
Lirika : = Lirika Navoi | Лирика : = Лирика Навои
Ališer Navoij ; tuzuvči: N. Mallaev Алишер Навоий ; тузувчи: Н. Маллаев
ʿAlī Šīr Nawāʾī, علیشیر نوائی
Hamsa | Хамса
Ališer Navoij ; tŭplovči va našrga taje͏̈rlovči Ŭ. Jŭldošev Алишер Навоий ; тўпловчи ва нашрга тайёрловчи Ў. Йўлдошев
ʿAlī Šīr Nawāʾī, Алишер Навоий
Šajh Sanʺon : doston | Шайх Санъон : достон
Ališer Navoij ; našrga taje͏̈rlovči A. Ḩajitmetov Алишер Навоий ; нашрга тайёрловчи А. Ҳайитметов
ʿAlī Šīr Nawāʾī
8
H̜ikmatlar
Ališer Navoij. [Tŭplovči, sŭz boši va izoh̜lar muallifi: Ėrgaš Očilov]
ʿAlī Šīr Nawāʾī
Arbain ḩadis ķirķ ḩadis : šarḩi = Sorok chadisov : poėtičeskij traktat
Ališer Navoij
ʿAlī Šīr Nawāʾī
72
Läyli - Mäjnun (näsriy yäšmisi)
Älišir Näwaʾi. Özbekčidin näšrgä täyyarliġuči: Toxti Haji Tilla
ʿAlī Šīr Nawāʾī
2006
Ėl desa Navoijni : (ḩazrat Mir Ališer Navoij ḩaķida rivojatlar) ; ḩalķ rivojatlari = Pritči ob Ališere Navoi : Navoi ustami naroda : (predanija, skazy i byli pro Alešera Navoi) | Эл деса Навоийни : (ҳазрат Мир Алишер Навоий ҳақида ривоятлар) ; ҳалқ ривоятлари = Прирчи об Алишере Навои : Навои устами народа : (предания, сказы и были про Алешера Навои)
[rassom L. Ibroḩimov ; tŭplovči va našrga tajёrlovči Mamatķul Žŭraev] [рассом Л. Иброҳимов ; тўпловчи ва нашрга тайёрловчи Маматқул Жўраев]
Ibroḩimov, L., Žŭraev, Mamatķul, Иброҳимов, Л., Жўраев, Маматқул
75
Poemy
ʿAlī Šīr Nawāʾī
1983
Gumanizm Ališera Navoi
Malik Aripov. [Otv. red. A. Chajitmetov)
Aripov, Malik Karabaevič
101
Frazeologičeskij slovarʹ "Chazojin-ul-maonij" Ališera Navoi
Ė. A. Umarov
Umarov, Ėrgaš A.
105
Näwaiʾy : (roman)
Musa Tašmuhämmd Aybek. Täyyarliġučilar: Nimätulla Haji ...
Tašmuhämmd Aybek, Musa
Vafo qilsang : g'azallar
Alisher Navoiy
ʿAlī Šīr Nawāʾī
2004
Mänilär xäzinisi - Älišir Näwaʾi
Batur Rozi
Rozi, Batur
2003
B
156
Asar-ı muasırından muhakemet ül-lugateyn
Mir Ali Şir Nevai
ʿAlī Šīr Nawāʾī
1897
B
158
Muḥākamat al-lughatain
by Mīr ʿAlī Shīr. Introd., transl. and notes by Robert Devereux
ʿAlī Šīr Nawāʾī
1966
Fevāyidü'l-kiber
ʿĀlī Şīr Nevāyī. Hazırlayan Önal Kaya
ʿAlī Šīr Nawāʾī
1996
Ferhâd ü Şîrîn : inceleme-metin
[hazırlayan] : Gönül Alpay-Tekin
ʿAlī Šīr Nawāʾī
1994
Leylī vü Mecnūn
Alī-şīr Nevāyī; hazırlayan, Ülkü Çelik
ʿAlī Šīr Nawāʾī
1996
Mecâlisü'n-Nefâyis
Alî-Şîr Nevâyî. Hazırlayan: Kemal Eraslan
ʿAlī Šīr Nawāʾī
2001
Ali Şir Nevaî
Agâh Sırrı Levend
ʿAlī Šīr Nawāʾī
1965
Nesāyimü'l-maḥabbe min şemāyimi'l-fütüvve ; 1. Metin
hazırlayan Kemal Eraslan
ʿAlī Šīr Nawāʾī
1996
B
180
Läyli-Mäjnun : = Laili Majnun
Alishir Navoyi. Teyipjan Eliyop ... [Hrsg.]
ʿAlī Šīr Nawāʾī
1991
B
183
Lehçeler arası sözlükçülük bakımından Çağatayca-osmanlica sözlükler ve Luġat-i pīr ʿAlī Şīr Nevāyī
Doç. Dr. Sinan Uyğur
Uyğur, Sinan
2019
Ali Şir Nevâî : hayatı ve eserleri
Ali Nihat Tarlan [and others]
Tarlan, Ali Nihad
1962
Säddi Iskändär
Alisher Navoii. Qurban Barat [Bearb.]
ʿAlī Šīr Nawāʾī
1991
Büyük šaʿir Älišir Näwaʾi
tüzgüči: Ablimit Ähät
Ähät, Ablimit
2001
Stena Iskandara
perevod Vladimira Deržavina
ʿAlī Šīr Nawāʾī
1968
Farchad i Širin
perevod Lʹva Penʹkovskogo
ʿAlī Šīr Nawāʾī
1968
Lukida 46.51.91 © 2025 · Impressum · Datenschutz · Erklärung zur Barrierefreiheit